Autor i ilustrator Kajl Beket: „Na kraju se sav taj težak rad itekako isplatio“

Kod stvaranja dečjih personalizovanih knjiga, jedan od najvažnijih faktora sigurno je pronaći ilustratora koji će prilikom vizualizacije teksta savršeno moći pratiti tok misli autora te u ilustracije ukomponirati sve aspekte personalizacije. Odabranik Pluma studiosa za ilustrovanje naše nove personalizovane knjige „Gde je nestala baka?“ bio je Kajl Beket, američki ilustrator koji je i sam autor nekolicine dečjih knjiga.

Ilustrator Kajl Beket o inspiraciji, kreativnom procesu i omiljenim prizorima iz knjige

Kajl je progovorio ne samo o toku kreativnog procesa prilikom stvaranja ilustracija za ovu knjigu i personalizaciji likova, već i o kreiranju ilustracija uopšte. Otkrio nam je i kome se uvek obraća za savet kao i gde najčešće pronalazi inspiraciju za svoje kreacije. Mladim ilustratorima je odlučio da udeli vrlo vredan savet, a šta nam je još sve otkrio pročitajte u intervjuu.

1. Kada smo ti poslali tekst priče ‘Gde je nestala baka?’ koji je bio tvoj prvi utisak o priči?

Priča mi je bila jako zabavna! Kada sam u potrazi za pričom koju bih mogao ilustrovati, uvek razmišljam o tome koliko mogu da budem kreativan u ilustrovanju stranica i koliko mogu doprineti pripovedanju. Zabavno je imati nekakvu ludu, otkačenu priču poput ove, da onda svaku stranicu možeš učiniti jedinstvenom i privlačnom.

2. Jesi li odmah imao u glavi viziju izgleda scena i likova ili ti je trebalo vremena da ti sam tekst „sedne“?

Obično započinjem s laganim skicama i trudim se da ih stavim na papir pre nego što počnem sve zajedno preterano da analiziram. Volim da pustim svoju viziju da se samo prelije na skice, tako moj mozak zapravo najefikasnije funkcioniše. Ono što takođe volim jesu povratne informacije i saradnja, tako da sam uvek otvoren da čujem št tim misli o dizajnu, tj. skicama/ilustracijama.

3. Kako je tekao proces razvoja likova (po starosti, izgledu frizura, telesnih konstitucija…), ali i samih scena u knjizi i jesi li se susreo s kakvim izazovima?

E to je bio najteži dio stvaranja ove knjige. Morao sam za svakog lika osmisliti jako puno opcija i varijanti pa je to moglo u nekom trenutku nadvladati kreativnu stranu procesa. Fokusirao sam se na efikasnost i to kako bih sve te opcije mogao ukomponovati u izgled likova, a da tako ne utičem na bit priče, sam tekst, ali i ilustracije.

4. Na koji način si se odlučio za boje i nijanse prilikom bojenja ilustracija u ovoj knjizi?

Što se bojenja tiče, moja ‘go-to’ metoda je oduvek bila verovati svom oku. Kad radiš digitalnim putem, proces uređivanja skica i ilustracija može biti dosta lagan, a to mi daje dosta vremena da eksperimentišem i isprobam mnoštvo ideja pre nego što dođem do one najbolje. Da skratim, moja metoda je isprobati apsolutno sve, dok ne dođem do nečega što mi idealno odgovara!

5. S obzirom na to da se radi o knjizi u kojoj je moguće personalizovati čak 7 likova, je li bilo teško napraviti balans u prikazu likova po stranicama, tj. scenama?

To je bio vrlo težak, ali isto tako veoma jedinstven deo stvaranja ove knjige! Upravo ta otvorenost ovog projekta je ono što me pre svega i privuklo. Bio sam odlučan da prilagodim likove na najzabavniji i najprivlačniji mogući način. Bilo je tu puno škrabanja i pisanja belježaka, ali sav taj stres se itekako na kraju isplatio!

6. Kako si odlučivao o rasporedu likova po scenama s obzirom na broj likova u knjizi?

Kada se radi o ilustrovanju, na prvom je mestu uvek kompozicija. Bilo je potrebno puno pokušaja i pogrešaka, ali i nekoliko glavobolja kako bi se došlo do kompozicije u kojoj se vrlo lako mogu izmenjivati od jednog do sedam likova. Sve se svodilo na skiciranje, skiciranje i još malo skiciranja. I na izmenjivanje mejlova s mojom umetničkom direktorkom, Anjom. Zajedno smo adaptirali i prepravljali scene dok sve nije bilo baš kako treba.

7. Ono što nas je sve oduševilo jeste to što si vrlo pametno uklopio tekst u ilustracije, kako to uspevaš?

Pa iskreno, imam neki ‘love-hate’ odnos s tekstom. Naravno, on mora da postoji, ali uvek mi bude baš teško da pronađem ravnotežu između slike i pisane reči. Moram priznati da se okrećem svojim najdražim slikovnicama u kojima onda proučavam rešenja koja su njihovi autori i ilustratori primenili. Većinom taj proces uključuje skiciranje i onda prilagođavanje te ideje tekstu. Tako zapravo ne ograničavam svoju maštu pre nego što uopšte započnem kreativni proces.

8. Imaš li najdražu scenu ili možda lika u ovoj personalizovanoj knjizi?

Obožavam baš sve likove! No, ako moram odabrati jednoga onda bi to bila mačka koja se provlači kroz celu knjigu (takođe i kamila u sceni potapanja broda).

Što se tiče moje najdraže scene, ima nešto posebno u sceni u kojoj likovi gledaju u starinski sat.

9. Šta ti je prilikom stvaranja ove knjige bilo najzahtjevnije?

Najveći izazov je bila varijabilnost kompozicije i dorađivanje likova. Nakon što bih završio scenu bilo bi tu još dosta posla; prilagođavanje različitih boja kose svim frizurama, prilagođavanje likova svim uzrastima, posebno za dečake i posebno za devojčice…

10. Naša najdraža scena u knjizi jeste na stranici 13 upravo zbog tvojih ilustracija. Uspeo si na odličan način da prikažeš tekst koji prati tok misli i logiku jednog deteta-detektiva. Scena pomalo izgleda biblijski, kao Nojeva Barka, dok je scena na stranici 8 asocirala na animirani film Zagreb filma iz 1959. godine pod imenom Krava na mjesecu. Pronalaziš li inspiraciju u raznim književnim delima, animiranim filmovima, slikovnicama… ?

Ja obožavam da čitam. Većinom mi inspiracija dolazi iz slikovnica i knjiga koje sam već dobro proučio. U svom studiju imam listu ilustratora i autora koju konstantno nadopunjujem i kojoj se okrećem kada mi ponestane inspiracije.

11. Ovo je prva personalizovana knjiga koju si ilustrovao, koja je razlika između ilustrovanja obične knjige i personalizovane knjige?

Najveća je razlika u tome što kada u običnoj knjizi završiš scenu – to je to – gotov si! Ali s personalizovanim knjigama poput ove, jednom kada je stranica obojena i gotova, pravi posao tek počinje. Svaki lik treba imati 5 vrsta frizure, četiri boje kose, dve različite majice, itd. Količina posla je puno veća i sam posao je teži, ali na kraju se zaista itekako isplati!

12. Kojim se sve vrstama ilustracije baviš i je li ti neka malo draža od druge?

Moje omiljene ilustracije su one koje govore same za sebe. Za mene su najvažnija stvar likovi i njihove reakcije na okolinu. Izuzetno je teško odabrati najdraže, mislim da to ipak zavisi od dana.

13. Koja ti je polazna tačka u kreativnom radu i kako on dalje teče do konačnog produkta?

Početak mog kreativnog procesa zasigurno je švrljanje po papiru čisto da malo zagrejem mozak. Obično pokušavam da se setim neke dobre pošalice, probudim neku zabavnu iskru kako bi se ideje pokrenule. Nakon toga samo napravim ilustraciju i onda stanem, pogledam i pomislim: „Čoveče, kako mi je to opet uspelo?“

14. Stvaraš li samo u svom studiju ili voliš ponekada pobeći u prirodu, a možda i u gradsku vrevu?

Što se ilustrovanja tiče, imam baš specifičan prostor u kom radim. Moj studio u mom stanu je mesto na kom znam da se mogu najbolje fokusirati i najviše toga napraviti. Takođe se bavim i pisanjem, a kad se radi o tome da treba da stavim reči na papir, onda mi za razmišljanje više odgovara da sam u prirodi ili samo u udobnoj, osunčanoj sobi.

15. Dok stvaraš, voliš li da slušaš muziku, a ako da, koju vrstu muzike slušaš?

Obožavam muziku. Najčešće slušam folk rock, ono što moja supruga ne podnosi. Takođe slušam jako puno podkasta.

16. Imaš li uzora u svom umetničkom stvaranju?

Uhh, previše ih je da ih sada nabrajam! Ali evo, zbog dva ilustratora sam se počeo baviti ilustracijom slikovnica, a to su Džon Klasen i Bendži Dejvis. Obojica su mi pokazala šta sve slikovnica može biti i kako ilustracija može doprineti samoj priči, a ne biti puka dekoracija.

17. Koji ti je najlakši, a koji najteži deo izrade ilustracija?

Najlakši deo mi je definitivno onaj završni momenat, tj. dodavanje tih zabavnih sitnih detalja. Mislim da je najteži deo početak rada na nekom novom delu i podsećanje samoga sebe da znaš šta radiš! U ranim stadijumima ilustracije dolazi do velikog gubitka samopouzdanja…

18. Koji ti je projekt na kom si radio bio najzahtjevniji?

Ilustrovao sam knjigu pod nazivom „Kako sagraditi ukletu kuću“ i to je bilo baš izazovno jer sam tek počeo ilustrovati slikovnice i u toku samog procesa je bilo puno tzv. ‘pretvaraj se dok ne uspeš’ situacija. Jako mi se sviđa kako je ta knjiga ispala, ali sada, kada pogledam unazad, voleo bih je ilustrovati ponovo i primeniti sve što sam u međuvremenu naučio!

19. Imaš li neki najdraži projekt, neki na koji si najponosniji?

Uhh, teško pitanje! Volim reći da je moj nadraži projekat najčešće onaj koji tek dolazi.

20. Kako se nosiš s kreativnom blokadom?

Kreativna blokada je nešto čega se svaki umetnik boji, a s istom se mora redovno suočavati. Ja se s kreativnom blokadom nosim na dva načina: sve ostavim po strani i crtam nešto što se meni u tom trenu crta (te crteže možete videti na mom Instagram profilu) ili ostavim sve i odem na trčanje, hodanje, malo zadremam, itd. Ponekad čovek samo treba izaći na vazduh i pročistiti svoje misli.

21. Surađuješ s mnoštvom autora iz celoga sveta. Kada dobiješ ponudu autora iz nekog delića sveta informišeš li se malo o kulturi, ilustratorskoj sceni, izgledu dečjih knjiga ili bilo čemu što bi ti moglo pomoći da svoje ilustracije približiš publici kojoj je knjiga namenjena?

Jako puno istražujem, ali najviše je to istraživanje vezano za samu priču. Ako priča uključuje određenu kulturu ili način života, tada bih definitivno zaronio u to i naučio što više mogu o toj kulturi. Po meni, najvažnije je upoznati se sa samim tekstom i autorovom namerom. Nakon toga, sve što preostaje jeste kreirati ilustracije zbog kojih se čitatelj oseća kao deo te priče.

22. Osim što si ilustrator, također si i sam autor nekih priča. Gde ili u čemu pronalaziš inspiraciju za pisanje?

Volim da pišem jednako koliko i da ilustrujem. Pisanje je malo noviji poduhvat, ali se nadam da ću se time u budućnosti puno više baviti! Čitam izuzetno puno knjiga za decu kako bih se inspirisao za sopstvene priče: Ronald Dahl mi je ogromna inspiracija, kao i Ketrin Arden I Trenton Li Stjuart.

23. Šta je kod tebe prvo, priča ili ilustracija?

To zavisi od situaciji. Najčešće mi se čini da ipak ta slika nekako dođe prva ili neka scena/situacija generalno, ali ponekad mi se iz neke smešne rečenice ili fraze u glavi stvori cela priča.

24. Kako autori, bilo to pisci, bilo ilustratori stvaraju svoj prepoznatljiv stil?

Čvrsto verujem u to da ne možeš ti doći do svog stila, već moraš dozvoliti da on dođe tebi. Jako puno ljudi (uključujući i mene ponekad) previše analizira i razmišlja o stilu pa zaborave da mu dozvole da on prirodno dođe njima tokom rada. Ne treba se boriti protiv svog stila kako bi crtao kao neko drugi, nego se treba inspirisati tuđim radom i koristiti tu inspiraciju kako bi pronašao svoj jedinstveni glas/stil.

25. Kada se nađeš u nekoj dilemi prilikom ilustrovanja ili pisanja, imaš li osobu kojoj se obraćaš uvek za savete/mišljenje/kritiku?

Najiskrenije, najčešće se samo žalim svom psu! On se zove Gus i definitivno je najbolji ‘slušatelj’. Njegov savet obično uključuje to da ga odvedem u šetnju i dam mu poslastice.

26. I za kraj, reci mi, imaš li neki savet za mlade ilustratore?

Moj savet mladim ilustratorima je taj da se zabavljaju koliko god mogu. Ako ti sam ne uživaš u tome što radiš, ne možeš očekivati ni od svoje publike da će oni u tome uživati! Ne treba ništa da shvataju preozbiljno i treba da uče na svim svojim greškama, dilemama i unutrašnjim borbama kao i da rade na tome da sutra budu bolji umetnici nego što su danas.